Апострофирајући, на почетку свог осврта, песму „Ораси на рибничкој обали'', проф. др Јован Делић је нагласио да је и наслов књиге атрактиван и загонетан. - Кључан је однос тог меког језгра према двема тематским линијама које се провлаче кроз ову књигу, тема сјећања, с тим у вези тема дјетињства, и друга, тема ораха који, наравно, имају језгро... Јер, дјетињство је то меко језгро из кога се развија човјек, из кога излази сво то чудо сјећања које касније формира човјека... - У поднаслову ове књиге - напомиње Делић – стоји „песме с пратећом причом'', што ће рећи с коментарима. Ми смо, дакле, у некој традицији која није од јуче у српској поезији, у традицији авангарде која је почела, рецимо, с Дединцем, с Црњанским... и овде је искоричена на потпуно нов, оргиналан начин, без преузимања,али свакако са ослонцем на њу. Те пратеће приче су дио те структуре, тог лирског ткања. Њих треба посматрати не само у функцији стихова, него равноправно са њима, као дио те песничке чаролије. Делић каже да су посебно упечатљиве Хамовићеве приче о сећању, напомињући да се овде не ради ни о каквој култури сећања већ о традицији српског песништва. - Српски пјесници су одувек знали да је памћење и сјећање у њиховој надлежности, било лично или колективно. Андрић је писао да је памћење пишчева отаџбина. Хамовић је на трагу те традиције српких писаца неговања сјећања – сматра Делић Прозне и песничке одломке из књиге читао је аутор. 24. март 2017. |