Transmenu powered by JoomlArt.com - Mambo Joomla Professional Templates Club

Синоћ је у краљевачкој библиотеци представљена књига „Меко језгро''  др Драгана Хамовића, песника, есеjисте, историчара књижевности... за коју је аутор прошле године добио престижну „Змајеву награду''. Реч је о занимљивој књизи, како и сам аутор у поднаслову напомиње „песама с пратећом причом'', која је, по Хамовићевим уводним речима, „дубински овдашња'', будући да је рођен и већи део живота провео у Краљеву, односно насељу Рибници, на обалама истоимене реке и реке Ибар. То да је ова књига „дубински овдашња'', аутор појашњава и речима да „као што то обично бива, када се човек одмакне у времену и простору, боље сагледа оно до чега му је стало...''

Апострофирајући, на почетку свог осврта, песму „Ораси на рибничкој обали'', проф. др Јован Делић је нагласио да је и наслов књиге атрактиван и загонетан.

- Кључан је однос тог меког језгра према двема тематским линијама које се провлаче кроз ову књигу, тема сјећања, с тим у вези тема дјетињства, и друга, тема ораха који, наравно, имају језгро... Јер, дјетињство је то меко језгро из кога се развија човјек, из кога излази сво то чудо сјећања које касније формира човјека...

- У поднаслову ове књиге - напомиње Делић – стоји „песме с пратећом причом'', што ће рећи с коментарима. Ми смо, дакле, у некој традицији која није од јуче у српској поезији, у традицији авангарде која је почела, рецимо, с Дединцем, с Црњанским... и овде је искоричена на потпуно нов, оргиналан начин, без преузимања,али свакако са ослонцем на њу. Те пратеће приче су дио те структуре, тог лирског ткања. Њих треба посматрати не само у функцији стихова, него равноправно са њима, као дио те песничке чаролије.

Делић каже да су посебно упечатљиве Хамовићеве приче о сећању, напомињући да се овде не ради ни о каквој култури сећања већ о традицији српског песништва.

- Српски пјесници су одувек знали да је памћење и сјећање у њиховој надлежности, било лично или колективно. Андрић је писао да је памћење пишчева отаџбина. Хамовић је на трагу те традиције српких писаца неговања сјећања – сматра Делић

Прозне и песничке одломке из књиге читао је аутор.